Fingirane regije

Šta je regija?
Regija je, najkraće rečeno, manji deo neke celine. Može da se definiše i omeđi fizičkim, ljudskim i funkcionalnim karakteristikama .
Dakle određuje ih geografija, mentalitet i/ili funkcionalnost.

Regije su obično funkcionalno samodovoljne i u velikoj meri mogu da funkcionišu nezavisno od celine. Interesnim udruživanjem više regija dobijamo jednu celinu koju nazivamo državom. Razlog za udruživanje u celinu obično je ekonomski i/ili nacionalni.
Ovo bi, po meni, bio najkraći mogući opis regije i razloga njenog nastajanja.

Koje regije prepoznajemo na teritoriji današnje Srbije?
Zvanično ima, valjda, 28 regija u Srbiji ali to nije ni bitno jer postoje samo virtualno, a funkcionalno ne postoje. Ako se slažemo da je potrebno podeliti državu na regione, a slažemo se, onda bi po meni, jedna od mogućih podela mogla bi da bude na 7 regija koje možemo da nazovemo kako hoćemo premda tri nesporno već imaju svoj naziv: Beograd, Vojvodina i Šumadija. Prepoznajem još i region Zapadne, Istočne i Južne Srbije uz dodatnu Rašku oblast uz dolinu Ibra. Kosovsko-Metohijski region stavio bih, za sada, na standby režim jer nije bitno za ovu priču.

Autonomija regija
Regije su zaokružene ekonomsko, finansijsko, socijalno i kulturno samodovoljne celine. Najveći deo svojih potreba ostvaruju same odnosno koristeći neke svoje komparativne prednosti u odnosu na celinu u stanju su da potpuno zaokruže svoju autonomiju.
Ali regije u Srbiji nisu autonomne jer takva je volja političara i isključivo političara. Naprotiv, činjenica je da je Srbija najcentralizovanija država u Evropi što znači da se sve odluke i ekonomske i političke donose u jednom centru. Tu, u tom centru, koji se slučajno nalazi u Beogradu, a mogao bi da bude bilo gde, nalazi se Velika kesa sa parama građana Srbije i tu sede ljudi koji odlučuju kako će se te pare utrošiti. Oni, u teoriji, vode računa i o interesima regiona ali u praksi tu se ne vodi računa ni o čemu sem kako žonglirati i fingirati da bi se ostalo u posedu te Velike kese. Tako oni fingiraju brigu o ravnomernom razvoju, fingiraju brigu o ljudima o njihovoj socijalnoj sigurnosti i pravima. Fingiraju razvojene i ostale planove, dok im je jedini interes i pravac delovanja što više izvuči iz Velike kese - za sebe.
Kod nas se sve fingira. Poslanici fingiraju da vrše zakonodavnu ulogu, vlada fingira sprovođenje izvršne vlasti a sudije fingiraju da se bave pravom i pravdom. Čak i birači fingiraju neko biranje jer biranje između manjeg od dva zla i nije neki izbor.

U takvoj fingiranoj državi fingirane su i regije koje, apsurdno, ustvari služe da bi se lakše sprovodila vlast iz Centra. Regionalne vlasti imaju ulogu špijuna da obaveste Centralnu vlast šta se dešava na Terenu i da li se neko možda, slučajno, buni što sve pare odoše u Veliku kesu.

E, da bi se to izbeglo potrebno je da imamo oko 160 manjih Opštinskih kesa (toliko valjda ima opština u Srbiji) koje bi deo svog novca prebacivale u 7 malo većih Regionalnih kesa, a iz ovih bi se alimetirala Velika kesa. Tako bi se postigao poredak sličan ostatku Evrope u koju se svi zaklinjemo.

E, sad, a da bi se to ostvarilo mora da dođe do političkih promena u ustrojstvu države. Da bi došlo do promena u ustrojstvu države potrebno je...
Pa ne moram baš sve ja da vam kažem. Upotrebite malo svoju maštu.