Fabrike radnicima

Zemlja seljacima, fabrike radnicima!

Premda je to, ustvari, parola evropskih anarhista iz vremena pre Oktobarske revolucije u Rusiji, kod nas se prepoznaje kao parola 'naših' komunista kojom su na vrlo jednostavan i svima razumljiv način izražavali ciljeve svoje borbe za vlast.

I stvarno, komunistička vlast je odmah po završetku II sv.rata, dolaskom na vlast, pristupila oduzimanju zemlje od veleposednika i fabrika od industrijalaca. Dakle, oduzimali su od tadašnjih Miškovića i Drakulića, da pojasnim mlađim generacijama. Zemlju su podelili seljacima, a fabrike predali radnicima.

Ne kažem da je to bilo pravedno ali budimo pošteni i priznajmo da je to, tada, bilo vrlo popularno i imalo ogromnu podršku naroda. Pre nego što snažno osudimo ovaj postupak komunista moramo imati na umu istorijske, socijalne, ekonomske i ostale okolnost kada se to dešavalo.

Bez želje da branim tu 'otimačinu' samo skrećem pažnju na to da je kroz istoriju oduzimanje vlasništva, odnosno njena nasilna preraspodela bila vrlo česta pojava.Zar nije bilo nepošteno i nezakonito oduzimanje poseda od feudalaca kad su Evropom krenule buržoaske revolucije? Ali danas, ipak, nikome ne pada na pamet da to osudi i zahteva povraćaj imovine bivšim feudalcima.

Sve revolucije su u osnovi pokušaj da se neka prethodno ozakonjena nepravda ispravi na brz i efikasan način. Nažalost, rezultati svih revolucija vrlo brzo su se pretvarale u svoju suprotnost. Feudalci (koji su preživeli) brzo su se transformisali u građane i zahvaljući, uglavnom materijalnoj moći koju su zadržali, postali nova vladajuća klasa - kapitalisti.

Slično se desilo i u zemljama gde su uspešno podignute komunističke revolucije. Dolaskom na vlast komunisti su ukinuli kapitaliste, ali su njihovo mesto vrlo brzo zauzeli neki drugi ljudi. Stvorena je nova klasa i elita nedodirljivih.

Fabrike jesu postale radničke, a zemlja jeste prešla u ruke seljaka ali profitom nisu upravljali oni već novostvorena 'crvena buržoazija'.

Bože, gde sam ja sa svojom pričom otišao!?

A sve je počelo člankom u novinama, koji sam jutros pročitao, o štrajku glađu u kragujevačkom "Partizanu". Samo sam hteo da kažem da je izgleda došlo vreme da priznamo da je naša Oktobarska revoluciju iz 2000-te godne doživela neuspeh. Ništa od proklamovanih ciljeva nije ostvareno.

Ne ulazim u razloge ali vidim da je ova politika dovela do velikog nezadovoljstva velikog dela građana. Radnici uveliko štrajkuju glađu i već imamo slučajeve samopovređivanja.

A od samopovređivanja do povređivanja je samo jedan korak.

Mislite o tome!