Ja sam od onih što ga, još uvek, prođu trnci kad čuje staru himnu "Hej Sloveni"!
Šta ću, tako sam vaspitavan od malih nogu i ne mogu preko noći da se promenim. To prosto ne bi bilo normalno.
Imam ja razumevanje i za ove nove generacije koje nisu imale priliku da žive pod zajedničkim krovom sa drugim južnim Slovenima na ovim prostorima. Jednostavno, nisu imali to iskustvo i ne može se očekivati da imaju apriori ta osećanja koja ima ja i ostataka društva iz stare Juge.
Dakle, po definiciji, ja spadam u jugonostalgičare i ne bežim od te kvalifikacije. Neka mi neko objasni šta je loše u želji da se udružiš sa sebi sličnim i budeš jači.
Jugonostalgičari su ljudi koji insistiraju na sličnostima a ne na razlikama.
Nisam ja nostalgičan za onom Jugom za vreme Tita, a ni za onim mučenjem i silovanjem zajedništva pre Tita. Nostalgičan sam za čistom idejom zajedništva južnih slovena. To je nešto što
nismo do sada imali jer u onaj provizorij od države nazvan Jugoslavija malo je njih ušlo sa iskrenom željom za zajedništvom. Malo je njih shvatalo pravu suštinu te ideje, a još manje je bilo spremno da je u praksi sprovodi. Ne govorim o narodima već o njihovim elitama.
Ideja o udruživanju južnih Slovena uopšte nije loša. Razlike među južnim slovenima su tako male i zanemarljive da nisu vredne elaboriranja. Oponenti ideje zajedništva najviše insistiraju na isticanju različitosti kroz jezik kojim govorimo, a baš taj jezik je, ustvari, ono što nas najvše spaja, jer mi govorimo jednim jezikom. To će vam potvrditi svaki stučnjak za jezike. A kad se govori istim jezikom onda je mogućnost interakcije daleko jača.
Nije problem Slovena jezičke prirode već nažalost mentalne. Imamo mi neki sremećaj u nekom genu koji nas sprečava da razložno razmišljamo o nama kao celini iz koje bi smo crpeli snagu.
Ne, mi imamo neodoljivu potrebu da se delimo u nekakve čopore.
Bilo koji razlog za isticanje razlika je dobar.
Ili si Zvezdaš ili Partizanovac. Ili si Dinamovac ili Hajdukovac. Ili si za Sarajevo ili za Želju. Fudbal/nogomet tu uopšte nije važan. Koga još to interesuje u svemu tome? Važno je da imamo oko čega da se delimo.
Ili kakav je to Srbin ako pre toga nije Šumadinac, Vojvođanin, Kosovar, Grebić, Čarapan... kakav je to Hrvat akoprevashodno nije Zagorac, Slavonac, Dalmatinac, Istrijan...
Podele, podele i samo podele. To je jedino što maestralno umemo da radimo. Bar da ima neke koristi od toga. Ustvari, ima koristi, ali samo za pojedince koji znaju da iskoriste tu našu karakteristiku da volimo da se delimo. To je, takođe, naša glavna karakteristika da lične interese uvek stavljamo ispred opštih.
Posedujemo i taj neverovatan talenat da najgore među nama stavimo na čelo da nas (pred)vode. Ako, slučajno pogrešimo pa nam se omakne da na čelo dođe neko normalan, nesebičan, pošten i sposoban - brzo ga skratimo za glavu.
Očekujem da ćemo kroz jedno vek-dva, ipak, shvatiti našu boljku, a nauka će valjda toliko napredovati da će biti u stanju da ispravi tu našu genetsku grešku i da se počenemo ponašati kao normalna ljudska bića.
Imam ja razumevanje i za ove nove generacije koje nisu imale priliku da žive pod zajedničkim krovom sa drugim južnim Slovenima na ovim prostorima. Jednostavno, nisu imali to iskustvo i ne može se očekivati da imaju apriori ta osećanja koja ima ja i ostataka društva iz stare Juge.
Dakle, po definiciji, ja spadam u jugonostalgičare i ne bežim od te kvalifikacije. Neka mi neko objasni šta je loše u želji da se udružiš sa sebi sličnim i budeš jači.
Jugonostalgičari su ljudi koji insistiraju na sličnostima a ne na razlikama.
Nisam ja nostalgičan za onom Jugom za vreme Tita, a ni za onim mučenjem i silovanjem zajedništva pre Tita. Nostalgičan sam za čistom idejom zajedništva južnih slovena. To je nešto što
nismo do sada imali jer u onaj provizorij od države nazvan Jugoslavija malo je njih ušlo sa iskrenom željom za zajedništvom. Malo je njih shvatalo pravu suštinu te ideje, a još manje je bilo spremno da je u praksi sprovodi. Ne govorim o narodima već o njihovim elitama.
Ideja o udruživanju južnih Slovena uopšte nije loša. Razlike među južnim slovenima su tako male i zanemarljive da nisu vredne elaboriranja. Oponenti ideje zajedništva najviše insistiraju na isticanju različitosti kroz jezik kojim govorimo, a baš taj jezik je, ustvari, ono što nas najvše spaja, jer mi govorimo jednim jezikom. To će vam potvrditi svaki stučnjak za jezike. A kad se govori istim jezikom onda je mogućnost interakcije daleko jača.
Nije problem Slovena jezičke prirode već nažalost mentalne. Imamo mi neki sremećaj u nekom genu koji nas sprečava da razložno razmišljamo o nama kao celini iz koje bi smo crpeli snagu.
Ne, mi imamo neodoljivu potrebu da se delimo u nekakve čopore.
Bilo koji razlog za isticanje razlika je dobar.
Ili si Zvezdaš ili Partizanovac. Ili si Dinamovac ili Hajdukovac. Ili si za Sarajevo ili za Želju. Fudbal/nogomet tu uopšte nije važan. Koga još to interesuje u svemu tome? Važno je da imamo oko čega da se delimo.
Ili kakav je to Srbin ako pre toga nije Šumadinac, Vojvođanin, Kosovar, Grebić, Čarapan... kakav je to Hrvat akoprevashodno nije Zagorac, Slavonac, Dalmatinac, Istrijan...
Podele, podele i samo podele. To je jedino što maestralno umemo da radimo. Bar da ima neke koristi od toga. Ustvari, ima koristi, ali samo za pojedince koji znaju da iskoriste tu našu karakteristiku da volimo da se delimo. To je, takođe, naša glavna karakteristika da lične interese uvek stavljamo ispred opštih.
Posedujemo i taj neverovatan talenat da najgore među nama stavimo na čelo da nas (pred)vode. Ako, slučajno pogrešimo pa nam se omakne da na čelo dođe neko normalan, nesebičan, pošten i sposoban - brzo ga skratimo za glavu.
Očekujem da ćemo kroz jedno vek-dva, ipak, shvatiti našu boljku, a nauka će valjda toliko napredovati da će biti u stanju da ispravi tu našu genetsku grešku i da se počenemo ponašati kao normalna ljudska bića.
2 comments:
lepo ste ovo srocili. Mogu da vas razumem iako nisam jugonostalgicar.:-)
Dobar komentar, iako nije tacan u pojedinostima, u redu je globalno. :)
Post a Comment