11 tačaka

Malo su se utišali glasovi oko otpuštanja zaposlenih u administraciji tako da ne znam da li se na tome radi ili se možda odustalo.
Ja jesam zaposlen u administraciji i moj glas protiv te mere bi se mogao protumačiti kao sebičan ali ja sam, nažalost, već u kategoriji zaštićenih tako da se to mene direktno ne dotiče.
Kao insajder mogu da potvrdim da u našim državnim firmama i administraciji doista postoji veći broj zaposlenih od optimalnog i da bi ova mera bila veoma opravdana da se kao društvo nalazimo u drugačijem okolnostima.
Naravno sada sledi ono: ali...
Dakle, ali, pitam se ja, da li je neko razmišljao o tome da bi nas otpuštanje tih radnika moglo koštati više od direktne uštede u državnom budžetu?
Šta bismo u ovom momentu time dobili i da li bismo dobili ili, o paradoksa, možda bili u gubitku?

Ekonomija je prirodna i egzaktna nauka i ko ume njome da barata mogao bi relativno lako da dođe do prilično jasnih rezultata ukoliko se pravilno izvrši proračun. Bojim se da bi jedna takva ozbiljna računica pokazala da ne bismo dobili ništa već bismo bili samo u gubitku.
Da vidimo zašto i kako.

Radnici o kojima pričam jesu direktan trošak preduzećima i ustanovama u kojima rade i logično je da bi se njihovim otpuštanjem smanjio direktni trošak iz državnog budžeta.
Akcenat stavljam na direktan trošak koji je moguće izraziti vrlo egzaktim ciframa.
Primera radi, ako je prosečna bruto plata zaposlenog u administraciji oko 50.000 dinara i ukoliko otpustimo njih 10.000, dolazimo do sume od 500.000.000 dinara mesečno odnosno oko 5 miliona evra mesečno tj. dignuto na godišnji nivo oko 60 miliona €. Malo li je?
Pa jeste malo jer šta biva sa indirektnim i nekim drugim troškovima koji bi mogli uveliko da nadmaše ovu sumu.
Nije mi poznato da li se neko bavio i ovom računicom ali u ozbiljnoj državi bi sigurno neko seo i sagledao problem i sa te strane.
Evo nekih posledica koje bi mogle bitno da utiču na smanjenje prihoda države zbog otpuštanja tih radnika:
- Kao prvo, država bi morala svakome od njih da plati otpremninu koja bi iznosila .... dinara. Mrzi me da to sada računam ali siguran sam jako mnogo. Dakle jedan direktan i jak udar na budžet;
- Kao drugo, budžetska kasa bi bila praznija za prihod od poreza na plate koji svi ti ljudi inače dok su zaposleni uplaćuju u budžet. Verujem da to nije mali iznos, a njime se pune fondovi za zdravstvo,školstvo, vojsku, policiju, nezaposlene itd...;
- Kao treće, ti ljudi bi prestali da bivaju kupci proizvoda u trgovinama pa bi se smanjio priliv u budžetsku kasu po osnovu naplaćenog PDV-a;
- Kao četvrto, ukoliko se smanji promet u trgovinama "gazde" bi imali manji profit, a kako oni to nikako ne vole, taj manjak zarade bi prebacili na svoje zaposlene iliti u prevodu smanjili bi plate svojih radnika. Eto indirektne štete i za "one druge" koji su zadržali posao;
- Kao peto, proisteklo iz četvrtog, smanjenje plata zaposlenih automatski znači manji porez na lične dohotke radnika pa bi opet imali smanjenje priliva para u državnu kasu za određeni procenat po tom osnovu;
- Kao šesto, otpušteni radnici bi se pojavili na birou za zapošljavanje pa bi država imala veći odliv sredstava iz budžeta za socijalnu zaštitu;
- Kao sedmo, stresna situacija bi izazvala zdravstvene probleme kod velikog broja otpuštenih i članova njihovih porodica koji bi se onda javljali lekarima i imali bismo povećane izdatke za zdravstvo;
- Kao osmo, pojava tih ljudi na tržištu rada poremetila bi odnos ponude i tražnje radne snage pa bi neminovno došlo do pada nadnica, jer bi više ljudi konkurisalo za jedno slobodno radno mesto i poslodavac dolazi u lagodnu situaciju da može da za isti posao plati manje pare. Dakle, došlo bi do smanjenje plata onim srećnicma koji su zadržali posao;
- Kao deveto, smanjenje plata svih zaposlenih opet rezultira manjim prihodom u budžet po osnovu poreza na plate;
- Kao deseto, nije zanemarljivo ni pojava socijalnih protesta koji bi zakrčenjem ulica parilisali saobraćaj i povećali potrošnju goriva (koje uvozimo i plaćamo devizama), kašnjenjem na posao i padom produktivnoti onih koji još uvek rade. Još jedan verovatno značajan indirektan trošak;
- Kao jedanaesto ne smemo smetnuti s uma da bi takva situacija, nažalost, sigurno dovela i do povećanog kriminala jer bi neki ljudi i na taj način pokušali da reše svoje egzistencijalne probleme;

Kad bismo stavili na papir samo ove direktne i indirektne troškove koje sam nabrojao, a ima ih sigurno još jer nisam baš studiozno prišao ovoj temi, mislim da bismo došli do cifre koja daleko prevazilazi uštedu koju bi država ostvarila otpuštanjem ovih radnika.

Dakle nije sve kao što izgleda na prvi pogled.
Možda je neko u vladi i/ili odgovarajućem ministarstvu seo i napravio pravu projekciju i došao do cifara koje potvrđuju ovo što sam naveo.

Znači, kad odbacimo zluradost i zavist te trezne glave počnemo da računamo kao odgovorni ljudi možda je ipak bolje ostaviti te ljude tamo gde jesu. Staviti moratorijum na prijem novih administrativnih radnika, smanjiti zavisne i materijalne troškove u tim preduzećima, eventualno izvršiti linearno smanjenja plata, ali ne za mnogo jer bismo opet ušli u spiralu smanjenja indirektnih prihoda.
Možda je sve ovo neko imao u vidu i odlučio da još dva puta sve dobro izmeri pre nego što počne da seče.