Kupujmo domaće

Pre nekoliko godina imali smo akciju "Kupujmo domaće". Sećate se? Želja je bila da se na taj način dâ podrška domaćoj, posrnuloj i ispoštenoj, privredi. Naravno, inicijatori akcije su ubrzo bili ispljuvani jer su kritičari, zadojeni idejom neoliberalnog kapitalizma, tvrdili da se to u današnjem svetu ne radi i da je to anahrono.
Ali ne lezi vraže! Evo ga! Predsednik ekonomski najjače države na svetu dolazi na sličnu ideju. Istina, pritisnut kritikama ostalih velesila bio je primoran da brzo povuče odluku ali bez sumnje to će biti njihova (Američka) nezvanična ekonomska politika u godinama pred nama.
I ne samo njihova. Pre neki dan je i francuski predsednik Nikola Sarkozi poručio domaćim proizvođačima automobila da svoje pogone drže u Francuskoj, a ne u zemljama poput Češke. Zar to nije eklatantan primer protekcionističke politike?
Slične akcije na snazi su i u Hrvatskoj i BiH a i šire. Dakle protekcionizam se vraća na scenu.
A, ustvari, danas je teško napraviti zatvorenu ekonomiju jer skoro nijedna grana privrede nijedne zemlje ne može da se zadovolji isključivo domaćim resursima. Nešto drugo se dešava, a o tome sam i ranije ovde pisao. Radi se, naime, o tome da se na mala vrata uvodi novi sistem - neosocijalizam. Socijalizam sličan onome koji smo imali od kraja II sv. rata pa do pada berlinskog zida u državama iza tzv. "gvozdene zavese".

Naravno, niko to neće glasno da kaže, ali to se dešava. Države sve više nastoje da postanu odlučujući faktor u vođenju privrede svoje zemlje pa im je ova (veštački izazvana) globalna finansijska kriza dobro došla da pod plaštom pomoći industrijskim gigantima i bankama kupe većinu deonica i da ih na taj način podržave.
Jasno je ko dan da se sve kreće u tom smeru ali se traže razno razni pleonazmi za opisivanje te novonastajuće doktrine.
Da se razumemo, nemam ništa protiv socijalizma. To je u principu dobar sistem. Naravno, ima svoje nedostatke kao i svaki drugi ekonomski model. Po svom političkom ubeđenju ja sam socijaldemokrata i verujem da je socijalizam, ipak, najpravičniji sistem od svih mogućih sa određenim modifikacijama u odnosu na ono što smo do sada imali u praksi.
Šta ja vidim kao rešenje?
Sad ću da kažem nešto još skaradnije: rešenje je u samoupravljanju! Da, da! Samoupravljanje ali ne ono koje smo mi imali u SFRJ već poprilično izmenjeno. Toliko izmenjeno da bi od celog sistema ostalo samo ime.

Za početak celokupna državna imovina bi trebala da bude podeljena, u vidu akcija, svim punoletnim građanima određene države. Tako bi smo svi postali podjednaki vlasnici svega u državi. To je, po meni, pošteno rešenje problema vlasništva - za početak.
Sad ostaje problem načina upravljanja i uvećanja te imovine. Generalna ideja je da se to vrši kao i u svakom drugom deoničarskom društvu preko Upravnog odbora i Skupštine akcionara. Tako bi smo povećali direktnu zainteresovanost građana za rad i prosperitet države i odgovornost onih koje smo zadužili da rukovode. Istovremeno, podelom dividendi postižemo da građani učestvuju u raspodeli ukupnog državnog profita koji stvaruju i državne i privatne firme i onemogućili bismo enormna bogaćanje pojedinaca uz ravnomerno bogaćenje svih. Naravno zavisno od rezulatata rada.
Ima tu još dosta finesa koje bih trebao detaljnije objasniti ali nije ni mesto ni vreme.
Možda neki drugi put.