javna preduzeća i profit

Javna preduzeća osniva država, u najširem smislu te reči. Javnim preduzećima upravljaju, kako sama reč kaže, upravni odbori. Država, kao osnivač, svoju upravljačku ulogu vrši tako što imenuje najveći broj članova upravnog odbora. To je normalno jer osnivač želi da zadrži kontrolu nad radom i funkcijom svog preduzeća.
Iz svega proizlazi da su po nastanku a i po delovanju to politička preduzeća preko kojih država upravlja nekim državnim dobrom od opšteg interesa. Tu ništa nije sporno. To je praksa u mnogim zemljama. Tu ne treba mnogo šta da se menja. Postavlja se pitanje koja su to javna (državna) dobra nad kojima država treba da zadrži monopol.

Postoje neki poslovi koji ne mogu da se prepuste stihiji tržišta, odnosno na milost i nemilost konkurenciji privrednih subjekata.
Da li je pametno proizvodnju električne energije prepustiti isključivo privatnom sektoru? Da li je pametno da železnice i neki drugi vidovi saobraćaja budu isključivo u domenu tržišta? Da li eksploatacija prirodnih resursa treba da je bez direktnog uticaja države?
Odgovori na ova pitanja mogu da budu i odrečna ali isto tako i potvrdna. U praksi ima i jednih i drugih primera.

Sada, kad nas je zadesila ova svetska ekonomska kriza, videli smo da ekonomija bazirana na principima liberalnog kapitalizma i nije baš tako savršen ekonomski mehanizam. Kad, velika preduzeća posrnu - za ovu priču nebitan je razlog - pomoć jedino može da se očekuje i dolazi od države. Država interveniše i spasava posrnule gigante, a za uzvrat, zavisno od uloženog, traži i deo upravljačkih (vlasničkih) prava za sebe.

Šta, je sad pa to? Povaratak u socijalizam i/ili državni kapitalizam. Odgovor je: da!

Ali sve ovo što sam do sada napisao nije razlog što pišem ovu belešku. Razlog je jedan članak koji sam pročitao u današnjim novinama u kojem piše da je Kompanija Telekom Srbija saopštila da je u prvoj polovini ove godine imala profit od 10,2 milijarde dinara (oko 109 miliona evra).
Poznato je da je vlasnik 80% kapitala u Telekomu država Srbije. Dakle država je profitirala od telekoma 8,16 milijardi dinara.
Ključna reč je profit.
Ta ružna reč opisuje količinu novca koja vam ostane od prodaje nekog proizvoda ili usluge po odbijanju svih troškova.
Da li je država morala da profitira 8,16 milijardi dinara ili je mogla da učinit da za toliko budu jeftinije usluge Telekoma?
U prevodu, da li je moglo nâs građane da telefoniranje košta za toliko manje?
Pitanje je da li javna preduzeća treba uopšte da posluju sa profitom? Da li je svrha postojanja javnih preduzeća stvaranje profita?

Ako pođemo od toga da se javna preduzeća osnivaju radi zadovoljenja određenih potreba svih građana i da ih osniva država - a država je, je l' te, glava svih građana - onda proizlazi da tu nema mesta ostvarivanju profita.
Postavlja se pitanje, a šta je sa razvojem, akumulacijom, ulaganjem u proširenje, modernizaciju itd...
E, pa to treba da radi država davanjem sredstava iz budžeta.
Javna preduzeća treba da budu samo jedan od servisa građana, a ne direktni punioci budžeta. Kako se puni budžet to je valjda svima poznata stvar. Svako javno preduzeće prilikom prodaje svojih proizvoda/usluga naplaćuje od korisnika i PDV i taj novac se sliva u državnu kasu.

Naravno, ovo što sam napisao je jako uprošćena verzija i kad bih sada ušao u objašnjavanje čitavog mehanizma rasterao bih i ovo malo čitalaca.

Ali samo da se zna. Javna preduzeća mogu da rade bez profita što bi u mnogome pojeftinilo njihove proizvode/usluge i građanima bi ostalo daleko više para za neke druge proizvode iz kojih bi država preko povećane naplate PDV-a i poreza, mogla da obilnije puni svoj (naš) budžet.

Ne kažem da ne može i ovako kako sada radimo, ali onda ne smemo da kukamo kako nam je skupa struja, voda, grejanje, gradski prevoz, odnošenje smeća, telefoniranje...