Pad Berlinskog zida i neminovnost povratka marksizma

Posle pada Berlinskog zida, pre ravno 20 godina, i posle raspada tzv. „socijalističkih država“ svi smo jurnuli na pobedničku stranu -u kapitalizam, odnosno opredelili se za kapitalističko uređenje svog društva. Potražili smo spas u društvenoj formaciji koja se pokazala kao jača.*

Istina je da je kapitalizam nadvladao „socijalizam“, ali samo iz razloga iz kojeg sam i stavio reč socijalizam u navodnice. Istorijski gledano, na svom početku, zemlje koje su sprovele socijalističke revolicije pokušale su da naprave države sa tzv. socijalističkim uređenjem, prisvajajući ideje Karla Marksa. Kasnije su, u praksi, dezavuisale i karikirale te ideje, što je dovelo do urušavanja ideje „socijalističke države“ ali nikako do urušavanja filozofskih ideja Karla Marksa.
Šta u, osnovi, tvrdi Karl Marks?
Prema filozofskom shvatanju marksizam je tzv. dijalektički materijalizam primenjen na prirodu i društvo. Njegova osnovna društveno-ekonomska postavka je da: „U društvenoj proizvodnji svoga života ljudi stupaju u određene, nužne, od njihove volje nezavisne odnose – odnose proizvodnje, koje odgovaraju određenom stepenu razvitka njihovih materijalnih proizvodnih snaga.
Celokupnost tih odnosa proizvodnje sačinjava ekonomsku strukturu društva, realnu osnovu na kojoj se diže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju određeni oblici društvene svesti.
Način proizvodnje materijalnog života uslovljava društveni, politički i duhovni proces života uopšte. Ne određuje svest ljudi njihovo biće, već obrnuto, njihovo društveno biće određuje njihovu svest.
Na izvesnom stupnju svoga razvitka materijalne proizvodne snage društva dolaze u protivrečnost sa postojećim odnosima proizvodnje, ili – što je samo pravni izraz za to – sa odnosima svojine u kojima su se dotle razvijale. Iz oblika razvitka proizvodnih snaga ti se odnosi pretvaraju u njihove okove. Tada nastupa epoha socijalne revolucije. S promenom ekonomske osnove vrši se brže ili sporije prevrat u čitavoj ogromnoj nadgradnji...“ (Marks)

Ako je, po Marksu, tačno da je način proizvodnje određena kombinacija proizvodnih sila (uključujući sredstva proizvodnje i radnu snagu) i društvenih i tehničkih proizvodnih odnosa (u što spada vlasništvo, moć i kontrolni odnosi koji vladaju proizvodnom imovinom društva i često kroz zakon; odnosi među ljudima i predmetima njihovog rada i odnos između društvenih klasa), onda je neminovno da današnje društvo nije došlo do svog zenita već će se i dalje zakonomerno razvijati i menjati.
Kako se budu menjale proizvodne snaga tako će se, neminovno, menjati i proizvodni odnosi.
Šta je karakteristika današnjih proizvodnih snaga? Najznačajnija karakteristika je enorman tehnološki napredak , koji je pre samo 50 godina bio, skoro, nezamisliv. Kompjuterizacija i robotizacija je sve više zastupljena i, kako stvari stoje i ako smo, istorijski gledano, tek na početku tog procesa mi smo na smo korak od toga da će ti procesi postati dominantni i predstavljati praktično jedini vid proizvodnih snaga. Što će reći da će potreba za (fizičkim) ljudskim radom postati nepotrebna.
Takav razvoj proizvodnih snaga neminovno će voditii korenitoj promeni proizvodnih odnosa, odnosno promeni društvenih odnosa. Jer, kad najgrublje rečeno, nestane potreba za fizičkim radom tj. eksploatacije čoveka po čoveku, tada nastaju uslovi za ukidanje jedne cele klase – radničke klase. A to je u osnovi i bio ideal Marksove filozofije - besklasno društvo.**
Pošto je danas teško zamisliti drugačiji razvojni put ljudskog društva, izgleda da će čovečanstvo na kraju, ipak, završiti kao besklasno društvo ljudi istih prava.

Naravno, nećemo nikada biti društvo ljudi istih mogućnosti, ali pri takvim proizvodnim snagama neće biti potrebe da se ljudi medjusobno takmiče i vrednuju po svom fizičkom radu (doprinosu) već će svoje sposobnosti podići na sasvim druge nivoe.
Preduslov takvog besklasnog društva, što bi se reklo „conditio sina qua non“ , je da takvi društveni odnosi budu globalni. Ne može se u praksi stvarati parcijalno besklasno društvo. Ono mora da se prostire preko cele zemaljske kugle.
Izgleda kao utopija. Ali, što-šta je nama običnim ljudima, do skoro izgledalo kao utopija i kao apsolutno nemoguće, ali se ipak dogodilo. Mislim da čitaocima ovih redova ne moram podrobnije objašnjavati i davati primere da bih potkrepio ovu tvrdnju.

Da, zaključim. Pad Berlinskog zida je bila istorijska neminovnost, evolutivni korak napred, koji je doveo do pada jednog sistema koji je u osnovi bio baziran na dobroj ideologiji , ali praktično je strahovito loše odrađen. Karakterisalo ga je neverovatno mnogo odstupanja (metode) od osnovne ideje. Takođe ni „tajming“ nije bio najbolji jer proizvodni odnosi još uvek nisu dostigli potrebni nivo da bi se stvorili uslovi za novu revoluciju i promenu drušvenih odnosa.
Naravno, ovaj „povratak“ u kapitalizam nikako ne možemo smatrati kao istorijskim povratkom u neko pređašnje doba, jer ni kapitalizam koji je danas dominantan na svetskoj društveno-ekonomskoj sceni, ima jako malo sličničnosti sa prvobitnim kapitalizmom. Jednostavno, današnji kapitalizam je oblik društvenog uređenja gde su proizvodni odnosi u relativnom skladu sa proizvodnim snagama. Samo je pitanje vremena kada će proizvodne snage dovoljno porasti da bi smo ušli u neki drugi sistem.
Taj drugi sistem je opisao Marks i barem do sada ja nisam našao bolji vizionarski pogled na razvoj ljudskog društva.

Zato i ovakav naslov ovog bloga.
-----------------
*Ovo se odnosi na evropske države, dok istovremeno takvi procesi nisu zahvatili jednu od najvećih zemalja sveta - Kinu, koja polako prelazi i u ekonomskog i političkog giganta.
**Besklasno društvo je društvo u kojem ne postoji podela na klase, odnosno nema razlikovanja po bogatstvu, prihodima, obrazovanju, kulturi ili društvenom statusu.