Danas je osvanuo 6. oktobar, kao što je i red posle 5 oktobra. Lep, sunčan, pravi jesenji dan. Ali, nije to onaj 6. oktobar kojeg čekam, evo, već 8 godina. Kao što Beckettovi Vladimir i Estragon uporno čekaju izvesnog Godoa, ja čekam onaj 6. oktobar koji nije došao posle 5. oktobra 2000. godine! A trebao je.
Više mi nije važno da li će doći 6. oktobra, aprila ili jula. Davno mi je postalo svejedno. Na ovaj dan samo zaokružim još jednu godinu mog bezuspešnog čekanja i započnem novu.
Naravno, svi zante o čemu pričam pa neću da elaboriram. Ja to, onako, tek da obeležim još jednu godišnjicu.
Neću da pričam o izneverenim očekivanjima, o propuštenim šansama, o izgubljenim godinama, sudbinama i ko zna čemu još. Ima jedna izreka koju naš narod koristi u ternucima očajanja i kad shvati da je nešto zauvek i nepovratno propalo. Kažu: Ko zna zašto je to dobro?
Ja još uvek nisam spreman da kažem: ko zna zašto je dobro što posle 5-og nije došao 6-ti oktobar te 2000. godine. Žao mi je što se to nije desilo ovog 6. oktobra 2008, ali i dalje se nadam.
U ime te nade - živeli!
Više mi nije važno da li će doći 6. oktobra, aprila ili jula. Davno mi je postalo svejedno. Na ovaj dan samo zaokružim još jednu godinu mog bezuspešnog čekanja i započnem novu.
Naravno, svi zante o čemu pričam pa neću da elaboriram. Ja to, onako, tek da obeležim još jednu godišnjicu.
Neću da pričam o izneverenim očekivanjima, o propuštenim šansama, o izgubljenim godinama, sudbinama i ko zna čemu još. Ima jedna izreka koju naš narod koristi u ternucima očajanja i kad shvati da je nešto zauvek i nepovratno propalo. Kažu: Ko zna zašto je to dobro?
Ja još uvek nisam spreman da kažem: ko zna zašto je dobro što posle 5-og nije došao 6-ti oktobar te 2000. godine. Žao mi je što se to nije desilo ovog 6. oktobra 2008, ali i dalje se nadam.
U ime te nade - živeli!
No comments:
Post a Comment