Mada još nije ni osnovana (to će se dogoditi tek 21. oktobra), nova stranka Tome Nikolića i Aleksandra Vučića već je postala nezaobilazan faktor na ovdašnjoj političkoj sceni.Taj se zaključak nameće kako po broju pristupnica budućem SNP-u, koji danima ne jenjava, tako, još više, po pritajenoj (ili čak otvorenoj) panici u redovima ranije etabliranih političkih partija.
O tome šta vlast namerava da preuzme kao kontrameru još se ništa ne zna, ali se ona pouzdano naslućuje, a do juče pojedinačno najjača srpska opoziciona stranka SRS, koja je inače pred rasulom, ne posustaje u svojim naporima da diskredituje Nikolića i drugove: ovog ponedeljka predala je tužbu zbog nekog nenamenskog kredita, što se logično nadovezuje na optužbe kako je dotični, naime Nikolić, izdajnik bez moralnog integriteta, plaćenik stranih službi i tajkunski sluga, a sve to u podloj želji da naškodi Šešeljevoj odbrani pred Tribunalom.
Ovaj, međutim, na sve to ostaje mrtav ‘ladan. Tako da se, ukoliko obrnemo stvar, naziru pravi razlozi Nikolićevog raskida sa srpskim radikalima. Formalni povod ovog sloma bila je, priča se, Šešeljeva naredba da poslanici SRS-a glasaju protiv ratifikacije SSP-a, bez obzira što je u rezoluciju o tome unet radikalski amandman o teritorijalnom integritetu Srbije. Ako je to tačno, a nema sumnje kako jeste, onda je Šešelj, rukovođen svojom bezgraničnom sujetom, zapravo pomogao Nikoliću da se otarasi balasta Todorović-Radetinog SRS-a, koji mu je vremenom postao nepodnošljiv teret. Haški optuženik ponovo je postao jedini gazda srpskih radikala.
Tajna je zapravo jednostavna: rast radikala, nekada minorne partije, do liderske pozicije opozicionog korpusa plod je Nikolićeve i Vučićeve koncepcije u rukovođenju strankom, koja se, iz dana u dan, mic po mic, oslobađala ratnohuškačke i ekstremno nacionalističke retorike svog još nominalnog lidera. Toma je prvi sa svog revera skinuo bedž s vojvodinim likom, a retko ga je i pominjao u predizbornim nastupima, što mu je, na minulim predsedničkim izborima recimo, donelo preko 2.000.000 glasova. U takvom izmenjenom kontekstu Šešelj je, prosto govoreći, postao vodenički kamen o vratu Nikolića, Vučića i njima sklonih (bivših) radikalskih funkcionera. Oni se, doduše, ni sada, kada više nisu članovi SRS-a, ne odriču Šešelja, žele mu sve najbolje itd. Ali će, osnivajući novu partiju, to činiti protokolarno, bez okova koje im je, umesto bukagija, ostavio u amanet haški pritvorenik. Bez obzira kako će se završiti proces u Hagu, era dr Vojislava Šešelja u ovdašnjem političkom životu je prošla.
Izvor: Bogdan Tirnanić, Press
No comments:
Post a Comment