NESVRSTANI

Nekada smo izvozili traktore u Alžir, NIS još uvek ima koncesiju u Angoli za vađenje nafte, naše građevinske firme gradile su po afričkim i zemljama Latinske Amerike. Te države bogate su prirodnim izvorima nafte, gasa, minerala, drveta. Dakle sirovinama koje postaju sve ređe i drgocenije.
Jasno je na šta asociram. Na Poktret nesvrstanih. Taj pokret koji je nastao kao ideja još 1955. godine kada su tzv. nesvrstane nacije izrazile želju da ne budu uvučene u ideološke sukobe Istoka i Zapada u hladnom ratu. Termin „nesvrstani" skovao je indijski premijer Džavarhalal Nehru, dok je bivša SFRJ, kao jedan od osnivača Pokreta, bila domaćin prvog samita 1961. u Beogradu. Uz Josipa Broza Tita i Nehrua, u stvaranju Pokreta značajnu ulogu je imao i predsednik Egipta Gamal Ambdel Naser.
Besmisleni ratovi na tlu bivše Jugoslavije su prekinule naše aktivno učešće u Pokretu, ali od novembra 2001. godine SRJ, odnosno danas Srbija, u Pokretu ima status posmatrača kao i Hrvatska, dok BiH, Makedonija i Slovenija imaju status specijalnog gosta.
Kakav je odnos prema tom Pokretu danas? Kakvo je raspoloženje u Srbiji po pitanju ove organizacije? Narod, ko narod, neki se sa setom sećaju vremena nesvrstanih a drugi su, opet, protivni svemu što podseća na bivšu Jugoslaviju i Tita.

Zvanična politika Srbije ipak pokazuje znake približavanja. Slušajući pažljivo izlaganje predsednika Borisa Tadića u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, najavio je, kod nas malo zapažen, zaokret u spoljnoj politici jer presednik reče da pored aktivnosti na evropskim integracijama Srbije, naša je namera da nastavimo obnavljanje i produbljivanje mnogih bliskih prijateljstava koje je Jugoslavija imala širom sveta posle Drugog svetskog rata.
Njegova rečenica "Ovo će biti jedan od ključnih prioriteta moje zemlje u godinama koje dolaze", ne može da se protumači drugačije sem da je saradnja s nesvrstanima postala naš spoljnopolitički prioritet.
Da li je moglo biti jasnije rečeno na koju stranu gleda današnja Srbija? Možda je to i logično. Evropi i NATO-u se nudimo ali oni baš nešto nisu oduševljeni da nas prime ovakve kakvi smo i ovoliki koliki smo. Nije da nas odbijaju ali ucenama i uslovljavanjima ne vidi se kraja. Možda je onda ovo rešenje ipak dobro i logično za nas.
Još jedan dokaz da se o tome ozbiljno razmišlja u Srbiji možemo da nađemo i u Deklaraciji o pomirenju DS-a i SPS-a, gde je u delu „Evropske integracije - Srbija i EU. Srbija i svet" navedeno je da „naše pripadanje zajednici evropskih naroda ne poriče potrebu razvijanja dobrih odnosa s ostalim zemljama u svetu. Naprotiv. Zalažemo se za jačanje institucija UN-a i za aktivnu saradnju s Rusijom, Kinom, Japanom, Indijom i drugim zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike, a posebno sa zemljama članicama Pokreta nesvrstanih" - stoji u dokumentu na koji su prošle subote svoj potpis stavili Boris Tadić i Ivica Dačić.
Kad nas neće tamo gde mi hoćemo onda idemo tamo gde nas žele. Uostalom, negde sam 'izguglao' da Pokret danas čini 118 zemalja i 22 posmatrača. Dakle uopšte nije loše društvo jer više od polovine zemalja sveta je član ove organizacije. To sigurno nije za potcenjivanje. Ne samo zbog broja već i sastava. Kao što sam na početku istakao nesvrstane zemlje su vlasnice najvećih zaliha sirovina i ljudskih resursa. Taj pokret mora da ojača i iz razloga bezbednosti jer kakvo je vreme došlo svaka zemlja ponaosob lako može biti savladana i postati plen vojno snažnije zemlje, ali udružene sigurno ne bi predstavljale lak plen.

Dobro je što se Srbija toga setila. Bolje ikad nego nikad. Ali, ne smemo zaboraviti svoje primarne ciljeve, ulazak u EU i razvoj specijalno dobrih odnosa s Rusijom. Ideja o povratku u Pokret nikako ne bi trebalo da ugrožava te ciljeve, pogotovo što je i EU zainteresovana za tržišta Afrike i Latinske Amerike. Dok smo bili član Pokreta bili smo uvažavani kao država, a kad smo naprasno poludeli i razbucali se, spali smo na nivo uvažavanje tzv. banana-republike.

Pametan čovek nikada ne drži sva jaja u jednoj korpi.