Dugo godina smo živeli u tzv. socijalizmu. To mu dođe kao neki prelazni period ka komunizmu. Naime, davnih dana taman smo bili raskrstili sa kapitalizmom i krenuli u komunizam kad dođe naređenje: stoj! Ne ide to tako. Ne može odmah i direktno. Prvo mora da se prođe kroz neki sistem prilagođavanja tzv. socijalizam, pa kad se to prođe, eee, onda može u taj komunizam.
I tako smo mi ušli u taj prelazni period. I onda je taj prelazni period trajao i trajao dok se i sam nije pretvorio u sistem sam za sebe.
A taj sistem je za neke funkcionisao fenomenalno, za neke malo manje fenomenalno, a za neke uopšte nije valjao.
Oktobra 2000. godine digla se kuka i motika da bi se srušio taj omraženi prelazni sistem poznat kao socijalizam, a vođe rušilaca prethodnog sistema odlučiše da nas povedu putem sistema poznatog kao kapitalizam.
I, taman krenemo mi u taj kapitalizam kad dođe naređenje: stoj! Ne ide to tako. Ne može odmah i direktno. Prvo mora da se prođe kroz neki sistem prilagođavanja tzv. tranziciju, pa kad se to prođe, eee, onda može u taj kapitalizam.
I tako smo mi opet ušli u neki prelazni period. I čini mi se i da taj prelazni period već suviše dugo traje i izgleda da se pretvara u sistem sam za sebe.
A kako vidim, i ovaj sistem za neke funkcioniše fenomenalno, za neke malo manje fenomenalno, a za neke uopšte ne valja.
Po svemu sudeći nama je suđeno da smo stalno između nečega što je jasno definisano i ima svoja pravila i nečeg nejasnog i nedefinisanog prelaznog od nečega ka nečemu.
Izgleda da je prelazni period jedini sistem koji kod nas uspeva i taj prelazni sistem za neke je fenomenalan, za neke malo manje fenomenalan, a za neke uopšte ne valja.
I tako smo mi ušli u taj prelazni period. I onda je taj prelazni period trajao i trajao dok se i sam nije pretvorio u sistem sam za sebe.
A taj sistem je za neke funkcionisao fenomenalno, za neke malo manje fenomenalno, a za neke uopšte nije valjao.
Oktobra 2000. godine digla se kuka i motika da bi se srušio taj omraženi prelazni sistem poznat kao socijalizam, a vođe rušilaca prethodnog sistema odlučiše da nas povedu putem sistema poznatog kao kapitalizam.
I, taman krenemo mi u taj kapitalizam kad dođe naređenje: stoj! Ne ide to tako. Ne može odmah i direktno. Prvo mora da se prođe kroz neki sistem prilagođavanja tzv. tranziciju, pa kad se to prođe, eee, onda može u taj kapitalizam.
I tako smo mi opet ušli u neki prelazni period. I čini mi se i da taj prelazni period već suviše dugo traje i izgleda da se pretvara u sistem sam za sebe.
A kako vidim, i ovaj sistem za neke funkcioniše fenomenalno, za neke malo manje fenomenalno, a za neke uopšte ne valja.
Po svemu sudeći nama je suđeno da smo stalno između nečega što je jasno definisano i ima svoja pravila i nečeg nejasnog i nedefinisanog prelaznog od nečega ka nečemu.
Izgleda da je prelazni period jedini sistem koji kod nas uspeva i taj prelazni sistem za neke je fenomenalan, za neke malo manje fenomenalan, a za neke uopšte ne valja.
No comments:
Post a Comment